Површинско рударење је метода рударења која се користи за вађење минерала који су близу земљине површине.
Методе рударења за површинско рударење укључују:
Раскопавање трака. Ископавање трака уклања танке слојеве површинског материјала како би се дошло до минерала. Слој изнад минерала назива се јаловина и обично се састоји од земље и стена. Ова техника површинског копања се обично користи за вађење угља који лежи близу површине, а то је метода која се користи за припрему подручја за експлоатацију.
Отворени копови. Отворено рударство је техника која укључује бушење у земљину површину ради постављања експлозива. Ове експлозије стварају велику јаму за рударе да приступе камењу испод. Ова техника површинског рударења може се користити за екстракцију сребра.
Ископавање. Вађење је процес у коме рудари секу блокове тврдог камена. Рудари ће такође извлачити нуспроизводе овог тврдог камења, попут песка, шљунка или ситног камења. Експлоатација је омогућена отвореним копом. Ова техника површинског рударења се обично користи за вађење гранита, мермера и другог тврдог камена.
Ископавање на лицу места (ИСЛ). Ин-ситу рударство се првенствено користи за вађење уранијума, који се користи за нуклеарну енергију. Ова техника површинског рударења састоји се од растварања минерала на месту без померања стене из површинских слојева.
Пласер рударство. Ископавање плацера се користи за вађење злата из песка или шљунка помоћу посуда и воде. Злато, које има већу густину од песка и шљунка, брже ће тонути, што га чини лакшим за сакупљање.
